[vc_row][vc_column][vc_column_text]Овогодишњи конкурс обележио је рекордан одзив – на адресу Завода пристигао је 121 рукопис младих аутора из Србије, Републике Српске, Црне Горе и српске дијаспоре. О награђеном рукопису одлучивала је стручна комисија у саставу: др Слађана Илић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, Небојша Лапчевић, Драган Јовановић Данилов и др Светлана Шеатовић.
Према одлуци комисије, овогодишњи лауреат је Драгомир Лишчић за рукопис „Нико на мом мјесту“. Уз диплому, плакету са ликом Новице Тадића и новчани део награде у износу од 100.000 динара, аутору ће у едицији „Присуства“, у издању Завода за проучавање културног развитка, бити објављена и збирка песама.
Свечаност је отворио и награду уручио директор Завода за проучавање културног развитка Владан Церовић, који је поздравио присутне и говорио о значају Књижевне награде „Новица Тадић“, њеној улози у подстицању младих песничких стваралаца и значају неговања савремене српске поезије. Свечаности су пруствовали представници Министарства културе – помоћник министра културе за савремено стваралаштво господин Миодраг Ивановић са сарадницима.
Председница стручне комисије др Слађана Илић образложила је одлуку жирија, осврнувши се на квалитет овогодишњег конкурса, особености награђеног рукописа и песнички израз овогодишњег лауреата. „Из песама Драгомира Лишчића које садржи рукопис Нико на мом мјесту обнављамо знања о љубави, значају сусрета и тренутака:
Јер сваки истински сусрет
није додир двије особе,
него два тренутка
која су коначно схватила
зашто су толико журила
управо ту („Сусрети“).
Његови стихови такви су сусрети и тренуци, за које пожелимо да потрају, да се не заврше. У тој потреби и настојању изабрали смо их једногласно да ове године понесу Награду „Новица Тадић“.
Захваљујући на указаној части, Драгомир Лишчић обратио се присутнима, а потом је прочитао одабране стихове из награђеног рукописа „Нико на мом мјесту“.
Свечаности је присуствовала и госпођа Тадић, којој Завод за проучавање културног развитка упућује посебну захвалност што својим присуством и подршком из године у годину доприноси очувању успомене на Новицу Тадића и значају ове књижевне награде.
БИОГРАФИЈА ДОБИТНИКА
Драгомир Лишчић је дипломирани економиста, глумац и волонтер из Дервенте, Републике Српске Босне и Херцеговине, рођен 18.11.1995. године. Свој професионални и уметнички развој гради паралелно кроз економију, позориште и друштвени ангажман.
У области културе и уметности активан је као глумац у омладинским и позоришним пројектима, где учествује у различитим сценским остварењима и креативним радионицама. Кроз свој рад доприноси развоју позоришне уметности и раду са младима.
Као волонтер, посебно се истакао друштвеним ангажманом и хуманитарним радом, за шта је и награђен. Добитник је Награде града Бања Лука за младе, као и Дипломе Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске за посебан допринос волонтирању.
Поред глуме и волонтерског рада, бави се писањем поезије и прозно-поетских текстова, у којима обрађује теме човека, идентитета, сећања и друштвених односа. Његов израз карактерише интроспективност, емотивност и симболички приступ.
Кроз свој рад повезује економску струку, умeтност и друштвени ангажман, са нагласком на хуманост, културу и развој заједнице.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/1″][us_image_slider ids=”23130,23134,23138,23140,23142,23144,23148,23150″][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/1″][us_image_slider ids=”23132,23156″][/vc_column][/vc_row]
[vc_row][vc_column][vc_column_text]У оквиру поменутог пројекта, план је да се обиђе десет најзначајнијих и најдуговечнијих ликовних манифестација у Србији, и то у периоду њиховог одвијања, те да се обаве и сниме разговори са организаторима, селекторима, али и уметницима који стварају на овим манифестацијама.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/1″][us_image_slider ids=”23121,23119,23117″][/vc_column][/vc_row]
Ово признање, које се већ девету годину заредом додељује младим ауторима, установљено је у знак сећања на једног од најсуптилнијих и најзначајнијих песничких гласова савремене српске књижевности — Новицу Тадића. Награда има за циљ да подстакне нове поетске праксе, подржи младе ауторе до 35 година и допринесе развоју савременог песничког израза.
Награда се додељује под покровитељством Министарства културе Републике Србије, као сталан допринос неговању младих стваралаца и песничких иновација.
Овогодишња стручна комисија радила је у саставу: др Слађана Илић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, Небојша Лапчевић, Драган Јовановић Данилов и др Светлана Шеатовић, а пред њима се нашао рекордан број од 121рукописа младих песника из Србије, Републике Српске, Црне Горе и српске дијаспоре. Избор најуспелијег рукописа био је, како чланови комисије истичу, изазован и инспиративан.
Име лауреата биће званично саопштено на дан свечане доделе. Добитник ће бити награђен плакетом са ликом Новице Тадића, дипломом и новчаним износом, а рукопис објављен у едицији „Присуства“, у издању Завода за проучавање културног развитка.
Традиционално, свечаности ће присуствовати и гђа Зорица Тадић, супруга песника у чију част се награда додељује.
[vc_row][vc_column][vc_column_text]У оквиру поменутог пројекта, план је да се обиђе десет најзначајнијих и најдуговечнијих ликовних манифестација у Србији, и то у периоду њиховог одвијања, те да се обаве и сниме разговори са организаторима, селекторима, али и уметницима који стварају на овим манифестацијама.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/1″][us_image_slider ids=”23095,23097,23099″][/vc_column][/vc_row]
Промоција је уприличена уочи Видовдана, једног од најзначајнијих датума српске историјске и културне свести, у надахнутој атмосфери уз присуство заинтересованих посетилаца.
О темату су говориле др Слађана Илић, уредница тематског броја, др Јелена Ђорђевић и мср Исидора Ана Стамболић, ауторке радова објављених у овом издању.
Отварајући разговор о темату, др Слађана Илић представила је концепцију и садржај двоброја, осврнувши се на бројне прилоге који из различитих научних перспектива осветљавају значај српске културне баштине на Косову и Метохији. Посебно је истакла да очување, проучавање, одбрана и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији представљају задатак научних, културних и образовних институција, али и обавезу читавог друштва.
Мср Исидора Ана Стамболић говорила је о радовима окупљеним у тематском броју, указујући на њихов значај за разумевање и вредновање српске средњовековне културе на простору Косова и Метохије. Посебну пажњу посветила је питањима духовног и уметничког наслеђа, као и значају интердисциплинарног приступа у његовом проучавању.
Представљајући свој рад „Манастири и цркве Косова и Метохије као духовни топос у поезији Даринке Јеврић“, др Јелена Ђорђевић приближила је публици поетски свет једне од најзначајнијих савремених српских песникиња са Косова и Метохије. Говорећи о духовним, културним и идентитетским слојевима поезије Даринке Јеврић, указала је на снажну везу између песничке речи и простора српских светиња, које у њеном стваралаштву добијају значење духовних упоришта и места културног памћења.
Нови двоброј часописа Култура доноси прилоге посвећене културној баштини Косова и Метохије, књижевности, историји уметности, средњовековној духовности и културном памћењу, потврђујући трајни значај српских манастира и цркава као темељних места културног и духовног идентитета српског народа.
Промоција се одржава уочи Видовдана, празника који представља један од кључних стубова српског историјског, духовног и културног идентитета, а управо овај темат представља значајан допринос очувању националног културног наслеђа.
На представљању новог двоброја часописа Култура учествоваће:
др Слађана Илић, уредница темата;
др Јелена Ђорђевић, ауторка рада „Манастири и цркве Косова и Метохије као духовни топос у поезији Даринке Јеврић“;
мср Исидора Ана Стамболић, ауторка рада „Иконографија паклених мука у фрескопису манастира Високи Дечани у српским средњовековним апокрифима: интермедијални аспекти“.
Овај број доноси прилоге посвећене културној баштини Косова и Метохије, књижевности, историји уметности, средњовековној духовности и културном памћењу, указујући на трајни значај српских манастира и цркава као темељних места културног и духовног идентитета српског народа.
Програм скупа обухвата излагања истакнутих теоретичара и истраживача из области естетике, филозофије уметности и културе, са посебним фокусом на онтолошке аспекте уметничког стваралаштва, естетског искуства и савремених уметничких пракси.
У оквиру скупа биће одржан и пратећи програм „Естетика, култура, медији“, у оквиру којег ће бити представљени уметнички радови чланова Естетичког друштва Србије.
Скуп се одржава са циљем подстицања дијалога о савременим теоријским приступима уметности и њиховој интерпретацији у контексту савремене културе.
Током састанка размењена су мишљења о стању у области културе, кључним изазовима и приоритетима, као и о правцима будућег развоја културног сектора у Новом Саду. Посебна пажња посвећена је темама од значаја за дугорочно планирање развоја културе и сагледавању могућих оквира за њено даље унапређење.
Састанак је протекао у конструктивној атмосфери, уз наглашен значај сарадње између републичких, локалних и институционалних актера у креирању услова за одржив развој културе и јачање културног живота града.
[vc_row][vc_column][vc_column_text]Састанку су присуствовали директор Завод за проучавање културног развитка Владан Церовић, представници Министарства културе, градоначелница Драгана Лукић, директорка Центара за културу Лознице Снежана Нешковић Симић, представници Градске управе и сарадници.
Током разговора разматрани су модели институционалне подршке савременом стваралаштву, могућности сарадње кроз конкурсе Министарства културе, као и питања од значаја за положај самосталних уметника и развој програма који подстичу повезивање културних институција, уметника и публике.
Посебна пажња посвећена је значају развоја савременог аматерског стваралаштва, као и доступности културних садржаја друштвено осетљивим групама, у контексту јачања културне партиципације и очувања културног идентитета локалне заједнице.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=”1/1″][us_image_slider ids=”23036,23034″][/vc_column][/vc_row]
Право учешћа на конкурсу имају песници који у тренутку расписивања конкурса нису навршили више од 35 година живота и који пишу на српском језику, без обзира у којој држави живе.
Необјављене рукописе песничких збирки, обима до 80 ауторских страница, аутори треба да доставе искључиво електронском поштом, у ПДФ формату са назнаком: Конкурс „Новица Тадић”. Радови се потписују шифром, на првој страни рукописа, изнад наслова збирке. Уз документ са рукописом, у прилогу истог електронског писма, аутори у ПДФ формату треба да доставе решење шифре, са следећим подацима: шифра, име и презиме, адреса, број телефона, електронска адреса и година рођења. Шифра може представљати реч, фразу, синтагму или комбинацију бројева и бирају је сами аутори.
Аутор на конкурс може послати само један рукопис. Раније објављивани и награђивани радови, радови ранијих добитника награде „Новица Тадић”, појединачне песме, избори из претходно објављиваних збирки песама, некомплетне пријаве и радови потписани именом и презименом уместо шифром неће бити узимани у обзир.
Рукописи ће члановима комисије бити прослеђени под шифром, без података о ауторима. Петочлана комисија ће прегледати све приспеле радове и изабрати један рукопис, а резултат конкурса ће бити објављени најкасније до 17. јула 2026. године, дана рођења Новице Тадића. Добитник ће бити обавештен пре свечане доделе.
Добитник ће бити награђен плакетом са ликом Новице Тадића, објављивањем награђеног рукописа у оквиру едиције „Присуства”, названој по првој песничкој збирци Новице Тадића, покренутој у оквиру издавачке делатности Завода за проучавање културног развитка, као и новчаним износом од 100.000,00 динара.
Рок за слање рукописа је 09. мај 2026. године.
Рукописи се шаљу искључиво на електронску адресу nagradanovicatadic@zaprokul.org.rs, Све додатне информације о конкурсу могуће је добити путем исте електронске адресе или на телефон 011 2637 565.